Пре војног и политичког успона, Имрих Токоли најпре је почео са студијама на евангелистичком колегију у Прешову. Након што му је отац Стефан Токоли страдао у опсади Ораве, Имрих се повлачи у Трансилванију где приступа борби против Хабзбуршке власти над Угарском. Био је омиљен у круговима разбаштињеног угарског племства и протестаната. Проглашен је најпре за краља Горње Угарске 1682. године и касније за кнеза Трансилваније 1690. године. Приближио се Османлијама у потрази за савезником против Аустрије. Учествовао је на страни султана у кључним биткама Бечког рата, предводећи османлијску коњицу у биткама код Сланкамена и Сенте. Искључен је из Карловачког мира 1699. године након чега се са супругом Јеленом Зринском трајно повлачи на свој посед у Галати код Константинопоља.