Немачко-римско царство за владавине Леополда I обележено је бројним сукобима и ратовима, како са другим eвропским силама тако и са Османлијским царством, али истовремено и значајним успесима и територијалним проширењем државе, нарочито на истоку царства. Леополд I се најпре сукобио са Османлијама услед растућег политичког усмеравања Трансилваније ка Османлијском царству и утицају султана. Уследило је неколико побуна у Угарској које су Османлије искористиле да продру све до престонице Немачко-римског царства. Након одбране Беча 1683. године уследиле су победе код Мохача, Сланкамена и, најзад, Сенте. Војни успеси Леополдових војсковођа, међу којима се највише истицао Евгеније Савојски, приморали су Османлије на потписивање Kарловачког Mира 1699. године, којим је у потпуности озваничено трајно заузимање територија које су Османлије одузеле победом код Мохача 1526. године.