vЕвгеније Савојски одрастао је на двору француског краља Луја XIV. Међутим, услед наводне умешаности његове мајке у заверу, одбија се његово ангажовање у француској војсци. Потом одлази у Беч и ступа у службу Немачко-римског цара Леополда I. Иако се на почетку сумњало у његове способности због слабог физичког држања, Евгеније Савојски показао се као смео ратник и особито надарен војсковођа. Најпре се истакао у одбрани Беча и разбијању Османлијске опсаде 1683. године. Уследиле су победе код Будима, Мохача и Београда, где је рањен али се враћа ратовању 1689. године. Потом учествује у Деветогодишњем рату да би најзад вратио рату против Османлија управо код Сенте 1697. године. Победа код Сенте важи за најблиставији пример његове војничке каријере и предводничке улоге. Донела му је трајну афирмацију, славу и почасти али и титулу принца као и велике поседе.

                                 Evgenije Savojski (Jakob van Šupen, oko 1718 - u pozadini je Beograd, Belvedere)